Sadrži i: Sećanja, san i neka razmišljanja o budućnosti analitičke psihologije kroz konsultaciju sa I Chingom / Murray Stein ; Šta je Crvena knjiga za analitičku psihologiju? / Murray Stein.
Namera autora je da uvede čitaoce u eventualno čitanje Crvene knjige, maestralnog dela C. G. Junga, koje je prvi put objavljeno 2009. godine, gotovo pola veka posle njegove smrti. Naslov Jungove knjige je zapravo Liber Novus (Nova knjiga). Nazvana je Crvenom, zbog kožnih korica te boje. Ona sadrži zapise, crteže i slike Jungovog suočavanja sa sadžajima nesvesnog. Njegova upoznavanja sa istim. Interpretaciju. I konačno, prikazuje transformaciju njegove ličnosti, ali i skicu nove teorije: analitičke psihologije. Pisana je jezikom koji je proizašao iz fantazijskog mišljenja, s tim jezikom se susrećemo dok priča priču ili razgovara sa likovima koje sreće (tokom imaginacije), dok se sa interpretativnim mišljenjem autora susrećemo na svim onim mestima gde pokušava da i sam razabere ko su ti likovi, šta oni znače, i šta se zapravo zbiva. Poslednji Jungov zapis je unet 1959. godine, dve godine pre njegove smrti:
„Radio sam na ovoj knjizi šesnaest godina. Moje upoznavanje sa alhemijom 1930. godine me je udaljilo od nje. Početak kraja je bio 1928. godine, kada mi je Wilhelm poslao Tajnu zlatnog cveta, alhemijsku raspravu. Sadržaj te knjige je, potom, preuzeo aktualnost i nisam više mogao da nastavim da radim na prethodno pomenutoj. Površnom posmatraču, ona će izgledati kao ludilo. I zaista bi se razvilo u ludilo da nisam bio sposoban da se nosim sa nadmoćnim silama prvobitnih doživljaja. Uz pomoć alhemije, konačno sam mogao da ih svrstam u celinu. Oduvek sam znao da ti doživljaji sadrže nešto dragoceno i zarad toga nisam umeo ništa bolje do da ih zapisujem u ‘dragocenu’, t.j. sku-pocenu knjigu i slikam predstave koje se pomaljaju, proživljavajući svaku, ona-ko kako sam mogao. Znao sam koliko je ovaj poduhvat bio užasno neprikla-dan, ali uprkos velikom radu i mnogim preprekama, ostao sam mu veran, čak i ako druga mogućnost nikad . . . “
Žanet Prinčevac de Villablanca rođena je 08.03.1966. godine u Beogradu. Bavi se analitičkom (arhetipskom) psihologijom i psihoterapijom. Zvanje jungovskog analitičara stekla je polaganjem završnog ispita kod Murray Steina i Mario Jacobija, u Cirihu. Radi u svojoj privatnoj praksi, održava predavanja, seminare, radionice za užu, stručnu i za širu javnost, kako u zemlji tako i van nje, više od dve decenije. U okviru ISAPZURICH (Međunarodna škole za analitičku psihologiju, u Cirihu) je držala predavanja na teme: Sinhronicitet; Prekognitivni snovi. Nedavno je objavljen njen esej: „The Spirit of this Time: No One’s Child, a Postmodern Fairy Tale“ u Stain, M. & Arzt, T. ed., „Jung’s Red Book for Our Time: Searching for Soul under Postmodern Conditions“, vol. 3 (Ascheville, North Caroline, Chiron Publication, 2019). Bila je predsjednik Beogradskog analitičkog kruga, u okviru kojeg su se obrazovale prve generacije analitičkih psihoterapeuta (četvorogodišnja edukacija) u Srbiji. Prevela je „Jungovu mapu duše“, Murray Steina i „The Border Zones of Exact Science iz Zofingia Lectures: Supple-mentary Volume A (CW of C.G. Jung)“. Individualni je član Međunarodnog udruženja analitičkih psiholga (IM, IAAP) i Evropskog udruženja psihoterapeuta (EAP).
