SRNoge Jarmile Kratofilove
Mihajlo Spasojević

Najzad, Spasojević ponekad sasvim nepotrebno preteruje gomilajući naturalističke detalje. Tako, na primer, na početku priče „Vreme sporta i razonode" čitamo: „Grdosije (od stolova) su godinama upijale krv, mast, sluz i slične izlučevine, računajući uz to i rakiju, pivo, pljuvačku, pa i pišaćku, sve ono čime su majstori koji su na njima radili punili ili praznili svoje telesine." Po meri ukusa koja se u njima ogleda, ovakve rečenice ne samo što nisu ništa suptilnije od tvorevina turbo „poezije", glavne mete pripovedačeve ironije, već ni u pogledu pismenosti i duhovitosti ne odmiču daleko od njih. Ali, najslabija strana Spasojevićevih fizioloških „crtica" sastoji se u tome što se često ne vidi čemu služe: ovakve kakve su, one jednostavno nisu dovoljno efikasne ni kao sredstvo iole produbljenije psihološke analize ni kao oruđe za razobličavanje grotesknih društvenih pojava.
- Iz kritike Labudove pesme Faustina Asprilje, Nin, 2001. Autor je insistirao da se na koricama ove knjige nađe odlomak iz prikaza „Labudove pesme Faustina Asprilje", koji je objavljen u Ninu, 2001. Kaže, valja i negativnoj kritici naći mesta na knjigama. Sedam godina kasnije, Mihajlo Spasojević vraća se sa potresnim i šokantnim materijalom, koji će čitaoca nakratko zaključati u tamnicu u kojoj se nalaze i junaci ove knjige, ne da bi čitaoca maltretirao, već da bi zajedno utvrdili gradivo - šta je život, a šta samica.