Izabrani eseji
Izidora Sekulić; prir. Đorđe Janić

Isidora Sekulić: Izabrani eseji (ćirilica)

Priredio: Đorđe Janić

Isidora Sekulić je bila veliki moralist u najplemenitijem smislu riječi. Njezino inzistiranje na moralnosti likova, kao i na moralnosti samog sižea nekog djela, bilo je ugrađeno u ono što književnu kritiku čini književnošću – misaonost i impresiju autora. Ljepota njezinog iskaza, danas tako rijetka u našoj suvremenoj književnoj kritici, privlači i današnjeg čitatelja da čita prikaze knjiga koje su odavno prisutne samo u književnoj povijesti i to često na njezinoj margini. Njezina književna kritika sama je po sebi književni tekst, i to je ono što će joj osigurati čitatelje i u budućnosti. Ona je filter kroz koji Isidora Sekulić želi obogatiti intelekt i emociju svojih čitatelja.

Sadržaj:

Самоћа и мудрост / Ђорђе Ј. Јанић (5-28). Шта су Србину гусле? (31-35); Руска књижевност и студенти (36-56); Скандинавија и Јитланд : о скандинавској књижевности (57-69); Културни национализам (70-77); Стил Слободана Јовановића : (одломак из студија о "београдском стилу") (78-91); Београдски стил (92-100); Руска култура : (Marginalia) (101-106); Крвави национализми (107-111); Достојевски : уз лектиру његових списа (112-116); Око нашег романа (117-123); Растко Петровић: Откровења (124-126); Изохимене у књижевностима (127-136); Немири у књижевности (137-148); Поезија Августна Ујевића (149-159); Поезија Рабиндраната Тагоре (160-174); Свети Фрања од Асиза (175-185); Џон Кијтс (186-211); Опат Бремон (212-223); Пол Валери : кроз једно сећање (224-235); Момчило Настасијевић : Међулушко благо (236-240); Поводом издања Сабраних дела Јована Дучића (241-244); Вирџинија Вулф (245-253); О Достојевском (254-257); Белешка о малом народу (258-264); Гете потпун човек (265-271); Белешка о књижевним судбинама неких аутентичних критичара (272-279); Ракић поет и његова поезија (280-311); Иде ли уметност над светост? (312-321); Изравнања (322-329); Милан Јањушевић: 1300 каплара (330-334); Балкан : (белешке једног балканофила) (335-339); Записи о српској земљи (340-346); Наше духовно неимарство : две путне белешке (347-357); Лаза Костић (358-378); Забележити име Смиље Ђаковић (379-380); Нека реч о анонимном раду (381-386); Први српски устанак велика је ствар и велика медитација (387-391); Исток Запад - акциум зар? (392-402); Срчан антологичар : поводом антологије Зорана Мишића (403-407); Прстенови у стаблу - традиције (408-416). Белешка приређивача (417-418).