Pojedinac i Univerzum
Ernesto Sabato

Argentinski pisac Ernesto Sabato se rodio 1911. godine. Studirao je matematiku, fiziku i filozofiju, ra dio na istraživanju zračenja atoma u Laboratoriji Ki-ri, a zatim u SAD. Bavljenje naukom napustio je oko 1945. godine, i od tada se isključivo posvetio knji ževnosti. Te godine objavio je prvu zbirku eseja, Pojedinac i Univerzum, za kojom su usiedile, između ostalih, Ljudi i zupčanici, Krivoverja, Pisac i njego ve aveti, Apologije i odbacivanja... Na srpski su pre vedena sva tri romana koja je napisao: Tunel, O ju nacima i gorobovima i Abadon, anđeo uništenja, kao i njegove knjige memoara, Pre kraja i Otpor. Po-slednjih decenija bavi se i slikarstvom, i čak je 3989. godine imao izložbu svojih slika u Parizu.
Središnje linije Sabatove misli izložene u esejima su raznorodne: vizija Univerzuma počev od traganja za sopstvenim Ja („Univerzum o kojem se ovde go vori jeste moj privatni Univerzum pa, utoliko, nepot pun, protivrečan i usavršljiv"), krah zapadne civiliza cije, kriza civilizacije zasnovane na razumu i mašini (autor se ovde vraća na renesansu kako hi objasnio krizu umetnosti i književnosti u savremenom svetu i pokazuje se kao veliki poznavalac istorije i kulture Zapada), ogledi o paklu i snovima, muškarcu i ženi, životu, čoveku, nauci, književnosti. Sabatovi eseji predstavljaju „pokušaje" da se u sred XX veka pono vi renesansni poduhvat: njegovo bavljenje i naukom, i književnošću, i slikarstvom, pa i filozofijom, primo ravaju ga — i sam će u jednom eseju doći do sličnog zaključka - da se u svakoj od tih oblasti tek navlas okuša, jer bi inače svaki produbljen, a uspešan po kušaj u svim tim pravcima bio osuđen na nemoguć nost komunikacije.
Sabatovi eseji su autorov pokušaj da dođe do sa znanja o nekoj istini, a sasvim retko predstavljaju ogledanje u tekstu s namerom da pisac tu odrazi sopstveni lik: „Lična iskustva, upravo zato što su lič na, za mene imaju ogromnu, neizmernu važnost, ali za druge nemaju dokaznu vrednost", dok „izvanred ni događaji" koji „prevazilaze sasvim privatno isku stvo" imaju veću moć ubeđivanja, pa čak i snagu do kaza. Kada je, naprotiv, roman u pitanju, Sabato smatra sasvim umesnim da govori i o ličnom isku stvu: „Eseji se pišu glavom, pozivajući se samo na lo gičku misao; oni su izraz dnevnog života pisca. Ro mani se pišu pre svega zahvaljujući magijskoj misli, onoj koja vlada u najvećoj dubini nesvesnog, u ono me što je Paskal zvao les raisons du coeur, razlozi sr ca." - Aleksandra Mančić