Metastaze
Alen Bović

U ponudi imamo i soundtrack filma "Metastaze".

No, knjiga Metastaze koju je napisao Nepoznat Netko, ovom prilikom nazvan Alen Bović, nije važna samo zbog insajderskog uvida u dominantno analfabetsku grupaciju, važna je jer je, naprosto, to vrlo, vrlo dobra knjiga, ne bez slabosti, ali kojoj vrline debelo pretežu. A kada smo kod vrlina, spomenimo i odličnu opremu knjige, prije svega fotke dečki iz kvarta Kristijana Topolovca ubačene između poglavlja. U situaciji kada se autor već odlučio za nevidljivost, i primaknuo virtualnosti, tim se fotoalbumom, koji će kao samostalna izložba obilaziti galerije i promovirati knjigu (tako mi reče izdavač) nadomješta i nadograđuje manjak autora kao materijala za medije i knjigu pomiče prema neorealizmu. Ili soc–realizmu? Jer tu se uglavnom piše o socu društva i ovaj je roman, ponajprije, socijalan roman. (Kruno Lokotar)

,

"Metastaze" u literarnom smislu ne donose ništa nova - nabrijanih priča o luzerima i marginalcima, pisanih uz upotrebu slenga, urbanog kajkavskog idioma i žargona a u kojima se upozorava na brojne tranzicijske društveno-socijalne devijacije i anomalije, u posljednjih smo desetak godina dobili i već pročitali pozamašan broj. (...) No, tekst ću ipak završiti jednom pohvalom – "Metastaze" su vjerovatno grafički najbolje oblikovana domaća beletristička knjiga, objavljena u zadnjih desetak godina. (Božidar Alajbegović, Bibliovizor, Treći program Hrvatskoga radija)

,

Svitalo je, kad sam stigo na kolodvor. Baš ko onaj moj imenjak, papak koji je staroj maznul lovu pa tri dana i tri noći lumpal s kurvama i kelnericama. Onda ga je stara stjerala u tri pičke materine i zaključala mu vrata. Jednostavno mu je rekla nek odjebe. Mislim, nije mu baš tak rekla, al dalo se pročitat između redaka. Na finjaka ga je otpizdila. Pokral si me, ko ti jebe mater, nema više leba bez motike. To je bila pouka. Vratil se on doma nakon kaj se hrpu godina jebal negdje na baušteli i sve mu je išlo na kurac. I to je otprilike to. Roman dosadan ko nedjeljni derbi Osijeka i Cibalije. Kolko se sjećam tip je još k tome bil i perverznjak kaj se palil na debele i stare pičke. A na kraju krajeva nije mi uopće ni bil imenjak. Imal je neko debilno ime.
Ja sam se vratil nakon tri godine. I ja sam kral starce, i ja sam bil bolesnik pa su i mene spizdili od doma, samo iz potpuno drugih razloga. Komuna, jebiga...