Mnogi seminari Marije-Lujze fon Franc, bliske saradnice i učenice Karla Gustava Junga, objavlјeni su kao knjige, tematski usredotočene na konkretne probleme ili klјučne pojmove analitičke psihologije. Poznato je da su bajke, kao direktan produkt kolektivnog nesvjesnog, bile njena uža specijalnost i nepresušni predmet proučavanja, pa je upravo na terenu dubinsko-psihološke interpretacije bajki Fon Francova do danas ostala neprikosnovena. Svoje analize ona zasniva na materijalu bajki, koji potiče iz kolektivnog nesvesnog, pa shodno tome sadrže opće, univerzalne obrasce, a time i mudrost koja je pojedincu naophodna u situacijama koje nadiolaze njegovo pojedinačno, individualno iskustvo i znanje.
Već objavlјenim knjigama iz tog tematskog kruga u okviru izdavačke kuće Fedon iz Beograda – Ženski princip u bajkama, Senka i zlo u bajkama, Mačka i nedavno objavlјenom Animusu i Animi u bajkama – sada se priklјučuju i Motivi iskuplјenja u bajkama, u prevodu Ljilјane Nikolić. Posredi je knjiga koja je donekle drugačije koncipirana od prethodnih, njoj srodnih studija, budući da je autorica ranije akcenat stavlјala na interpretaciju konkretnih bajki, dok ovog puta građu obrađuje tematski, u vidu sagledavanja raznovrsnih aspekata motiva iskuplјenja, rasutog u mnoštvu bajki. Knjigu karakterizira prepoznatlјiva analitičnost, snaga uvida, a prije svega životna upotreblјivost izlaganja Fon Francove, zasnovanih na njenom bogatom analitičkom iskustvu i terapeutskoj praksi.
Polazeći od stava da bajke započinju nezadovolјavajućom situacijom, a onda pokazuju kako dolazi do rješenja i upotpunjenja, autorka razmatra raznovrsne izazove sa kojima se pojedinac u svom razvoju i širenju polјa svesti susreće, sagledavajući ovoga puta temu iskuplјenja. Pojam iskuplјenja ovde nema religiozne konotacije već se pod njim podrazumeva „specifično stanje u kojem je neko uklet ili omađijan, da bi kroz dešavanja i događaje u priči bio oslobođen“. Reč je o neurotičnom stanju, u kojem su postupci pojedinca nesvesni i kompulzivni, što se u bajkama neretko manifestuje preobražajem čoveka u neku životinju ili time što ukleti pojedinac prisilno čini određenu vrstu zla. Junak može biti oslobođen samo nakon dugotrajnog i mukotrpnog procesa, sačinjenog od niza zadataka i prepreka koje treba da savlada kako bi bio iskuplјen.
Pretvaranje čovjjeka u životinju, koje se odvija u bajkama i mitovima, psihološki promatrano uglavnom upućuje na poremećaj instinkta i potpadanje pod uticaj jednostranog poriva koji remeti lјudsku ravnotežu. Svaki, na duže staze potisnuti impuls puni se energijom i postaje nelјudski.
Kod „omađijane“ osobe struktura cjelokupne psihe je narušena, pa čovjek nije sposoban normalno funkcionirati. Bajke su dragocjene jer nas uče o načinima iskuplјenja, odnosno odstranjivanju onoga što se u njima pojavlјuje kao kletva, to jest ukletost, što, psihološki posmatrano, predstavlјa neurotično stanje. Bajke nam otkrivaju kako da „pripitomimo“ i „pridobijemo“ određene instinktivne sadržaje i pojave unutar nas samih, a da one ne postanu destruktivne, odnosno uče nas o načinima na koje možemo da umanjimo i prevaziđemo negativni uticaj neurotičog sadržaja na pojedinca i njegove odnose sa drugima.
Za Fon Francovu, bajke su svojevrsni putokazi u terapeutskom radu i postupcima lečenja. Posebno je instruktivna analogija kojom se ističe da je u životu, baš kao i u bajci, rešenje uvek individualno, unikatno, odnosno uslovlјeno situacijom i ličnošću onoga kome se određena stvar dešava. Kada čitamo bajku, imamo osećaj da je put koji junak bira pravi i da se samo takvim postupanjem može doći do cilјa. U nekim slučajevima je, kako to ilustrativno navodi autorka, dobro biti glup, dok u drugim prilikama junak mora da pokaže veliku pamet ili hrabrost. Ponekad je potrebna magija, ili pomoć neke životinje – instinktivnog dela lјudske psihe – dok je nekada, opet, neophodno da junak sve obavi sam.
Ispravnost postupanja junaka uslovlјena je usklađenošću sa situacijom u celini. Recept, dakle, ne postoji, ili kako je Karl Jung neprestano isticao, sledeći imperativ individualnog pristupa: „Za mene je svaki novi slučaj bio gotovo nova teorija“.
Ipak, postoji jedan dragocen orijentir: u kriznim, životno važnim i prelomnim situacijama pojedinac treba da dela iz celine svoje ličnosti i bića, celine koju Jung naziva Sopstvo. Ne treba, dakle, slediti ma koji spolјašnji princip, ili neki naizgled intelektualno ispravan stav, pa ni određeni emotivni ili intuitivni podsticaj i uvid. Potrebno je angažovati celinu bića, koja proističe iz same ličnosti, tačnije iz njenog jezgrovnog, nepromenlјivog dela. Tek tako se dolazi do ispravnog ponašanja, koje je upravo zato jedinstveno, lično i individualno. Tako nas bajke, koje su po svojoj strukturi i opštim odlikama udalјene od pojedinačnog, individualnog i konkretnog, zapravo upućuju i ohrabruju na individualni, lični put i pronalaženje unikatnih, za nas delotvornih rešenja. Uostalom, ako svi činimo i mislimo isto – najverovatnije pogrešno činimo i mislimo, tačnije najverovatnije uopšte i ne mislimo, već trajemo tupo, po inerciji.
Olivera Žižović
