Jurnjava na motoru; Breza
Slavko Kolar

Došla je radosna vijest. Donio je poštar Luka, onaj isti kome je pjetlić Nebojša nekoliko puta otepao kapu s glave. Donio je poštar Luka pismo, a pismo je došlo iz Zagreba od mamina brata, ujaka Jose. Ujak Joso u njemu poziva Mladena da dođe preko velikih praznika u Zagreb.
Poslije one zgode s Nebojšom bio se Mladen-Macan jako popravio i svršio je treći razred s odličnim uspjehom. Čak je i iz ponašanja dobio četiri.
Uzgred ćemo spomenuti da se i Nebojša malo popravio. Ne po tome što bi ga Macan uspio odučiti od njegovih vragolija, kao stoje bio obećao one noći, nego što gaje poštar Luka jednom tako zviznuo štapom te mu prelomio jedno krilo: tako se više nije mogao zalijetali nikome na glavu, pa čak ni na plot. Nasrtao je još neko vrijeme, a onda se pomalo i odučio. Pa i Macan se nije više s njim igrao, bilo je druge zabave, a kad je došlo pismo strica Jose gdje Macana zove u Zagreb, onda je naNebojšu sasvim zaboravio. Mislio je samo na putovanje.
Bilo je to za Macana veliko veselje. Zapravo to i nije bilo samo jedno veselje nego odmah tri.
Prvo je veselje, voziti se željeznicom, pa još pet-šest sati, tako da se dosita navozaš. Neće mu se više moći sestre rugati:
— Što se praviš važan! — znale su mu one reći kad bi se pred njima raspričao kako će jednog dana biti šofer ili čak avijatičar. — Još se nisi željeznicom vozio!...