Više biljke - stablašice
Nada Hulina

Bilj­ke su me raz­no­li­ko­šću ob­li­ka, boja i mi­ri­sa oča­ra­va­le otkad pam­tim. U školi sam nau­či­la da “sve ke­mij­ske tvor­ni­ce svi­je­ta ne rade tako sa­vr­še­no i pre­ci­zno kao jedna mala bilj­ka, koju naša noga može be­zob­zir­no ga­zi­ti” i da je op­sta­nak ži­vo­ta na Zem­lji (ci­klus du­ši­ka, ug­lji­ka, ki­si­ka i vode) vezan uz bilj­ke. Usto, fa­sci­ni­ra­la me am­bi­va­len­t­nost bi­lja­ka, to što mnoge mogu biti i ko­ri­sne i štet­ne, ovi­sno o tome ko­li­ko ih po­zna­je­mo.

Bilj­ke su po­sta­le i pre­dmet mojeg struč­nog in­te­re­sa. Kao du­go­go­di­šnji na­stav­nik Ag­ro­nom­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu (na pre­dme­ti­ma Bo­ta­ni­ka, Ko­ro­vi, Me­do­no­sno bilje i Fi­to­ce­no­lo­gi­ja) os­vje­do­či­la sam se da je stu­den­ti­ma vrlo teško učiti si­ste­ma­ti­ku bilja. Na­bra­ja­nje znan­st­ve­nih, la­tin­sko-grč­kih imena bi­lja­ka i sku­pi­na ko­ji­ma pri­pa­da­ju te mor­fo­lo­ški po­da­ci, oso­bi­to o broju di­je­lo­va cvi­je­ta, tipu cvata i ploda, mno­gim je stu­den­ti­ma kraj­nje mu­ko­tr­p­no i misle da to nema smi­sla pam­ti­ti.

No, si­ste­ma­ti­ka bilja tre­ba­la bi nam po­mo­ći da se upo­zna­mo s raz­no­li­ko­šću bilj­nog svi­je­ta i da ga tako nau­či­mo ko­ri­sti­ti i šti­ti­ti, oso­bi­to ri­jet­ke, ug­ro­že­ne i en­de­mič­ne bilj­ke. Zato sam se pri­hva­ti­la pi­sa­nja knji­ge u kojoj sam tu si­ste­ma­ti­ku uzela kao os­no­vi­cu za go­spo­dar­sko zna­če­nje bilja, što je za­pra­vo glav­na preo­ku­pa­ci­ja ag­ro­no­ma.

Sve što sam sa­zna­la o bilj­ka­ma, de­set­lje­ći­ma skup­lja­la po knji­ga­ma i bi­lje­ži­la, imala sam po­tre­bu pre­to­či­ti u tekst sa že­ljom da to štivo bude za­nim­lji­vo i či­ta­te­lju ko­ri­sno. (iz Pred­go­vo­ra)