Islednik
Dragan Velikić

Najveći kvalitet ovog romana jeste činjenica da je napisan tako da se u njemu sve moralo odigrati samo tim redom i samo tim intenzitetom kako je napisano i nikako drugačije. Nema čitaoca koji neće utkati sebe u ovaj roman. Jer, Islednik hrabro govori o onome o čemu bismo radije ćutali.

Srđan Tešin

Za Dragana Velikića, kao i za Ivu Andrića nekada, roman je dio šireg autorskog projekta, možda ne baš work in progress tipa, ali svakako jednog dinamičnog koncepta koji se iz knjige u knjigu sve više otvara prema događajima, ljudima, različitim povijesnim interpretacijama. Velikić u Isledniku piše i o nezdravim opsesijama stanovanjem, okućivanjem, o neprelaznim carstvima kućnih pragova. Velikić ‘isljeđuje’ taj bijedan i veličanstven svijet matrijarhata, tužan u svojoj naivnosti i čestitosti, ali i opasan u svojoj bizarnoj skučenosti.

Nenad Rizvanović

Ono po čemu se Islednik izdvaja je njegov sasvim lični ton. Reč je o samorazotkrivanju. O piscu bez maske. Zavirivanju u sopstvenu utrobu koje ne može biti stvar nikakve književne taktike. Njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Veličina i gospodstvenost svake literature zavisi upravo od onih pisaca koji je celokupnim svojim delovanjem takvom čine. Islednik je, bez sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga.

Nebojša Milenković